Muke po dijeti


U nastojanju da pronađem onaj "pravi" režim ishrane koji će mi pomoći da se rešim kilograma koje sam nakupljala posle četrdesete a posebno posle četrdeset i pete, počinjala sam i odustajala više puta.
Nekome ko prema sladoledu ima odnos kao prema vlastitoj imenici zaista nije lako da se ovakve odluke pridržava na neodređeno vreme.
Stoga vam neću pričati kako sam konačno pronašla čarobnu formulu i kako sam ovo sada druga ja, jer do krajnjeg ishoda još uvek nisam stigla.

Ono što mogu da kažem, je da sam počela malo više i malo ozbiljnije da se na ovaj način bavim sobom, te postoji nada da će se avantura zvana dijeta odvijati u željenom pravcu.

Čitala sam razne studije o pravilnoj ishrani, ali u poslednje vreme najveću pažnju okupirala mi je ona o autofagiji. Ja vam, naravno, ovde neću prepričavati sve od A do Š, koga zanima, lako će pronaći tekstove o tome, ali ću vam izložiti nekoliko glavnih principa: morate provesti 16 sati bez jela, a najkasniji obrok koji stavite u usta u toku dana je onaj između 18 i 19 časova. Dakle, sledećeg dana možete jesti tek oko 11. Budući da nisam tip koji voli da doručkuje, ovaj ritam učinio mi se sasvim odgovarajućim.
Priznajem da je nekoliko dana u početku bilo povuci - potegni, ali smisao autofagije je post iliti gladovanje, te sam se "zabavljala" gutajući litre vode i čajeva.
Osnovni principi sastoje se u apsolutnom izbegavanju šećera, pića ( od sokova do alkoholnih ), testenina, kao i preteranih masnoća, te mleka. I naravno, ishrana se odvija u okviru 8 sati. A ako znamo da je potrebno 3 - 4 sata pauze između obroka, logično zaključujemo da ih nema više od dva.

Da spadam u one koji uveče ranije odlaze na počinak, to bi bilo sasvim lako. Ali ja prečesto vilenim do nekog doba, te shvatih da mi ovaj poduhvat neće baš biti tako ugodan.

Dobro, tako je kako je, rekoh sebi i počeh da razmišljam o kombinovanju namirnica.

Razne paste, bele i integralne, njoke, lazanje, knedle, rezanci za supu, noklice u paprikašu, kalorični sosovi u kojima se utapa sir, pice, mekike, sva fina peciva, pavlake, razni kolači i torte, čokolada, belo vino i crno pivo, žestoka pića, sok od zove ili nane,  espreso ili nes kafa sa mlekom, kremovi u čaši i sladoled - sve to, sva ta omiljena mi hrana, moraće da se arhivira, te da se na nju zaboravi.

Treba li da kažem da sam se istog trenutka oneraspoložila?

Predamnom je, dakle, veliki izazov. Moram pod hitno pronaći hranu koja će mi se dopasti, koja će zadovoljiti moja čula, jer ja funkcionišem tako, i koja će uspešno zameniti sve ove nabrojane, obožavane divote. Prva pomisao bila je: batali. Nije ovo za mene. Druga je, na sreću bila, misli na svoje zdravlje. Ponestaje ti ovih dana...

Organizovati se, napraviti dobru kombinaciju, ne zaboraviti da se obrok pripremi ranije da bi ga ponela na posao.

I tako je počelo. Korak po korak. Dan po dan. Kilogram po kilogram. Čekam da postane vidljivo. Ali već mi  je postalo lakše, pa se i raspoloženje popravlja.

U sledećem tekstu, ispričaću vam nešto o svojoj kombinaciji namirnica - uz recepte, naravno.

A danas, drage moje, dodajem samo još jednu osmomartovsku čestitku, uz želju da istrajavate u svojim odlukama.

Decembar - počinju praznici... Žito i slavski kolač

 Alisa je obožavala zimu, a posebno decembar. To je uvek bilo doba kada kuća miriše na prah-šećer, mlevene orahe, karanfilić i čokoladu. To je doba kada se slavilo i proslavljalo svečano i ne mnogo bučno, u krugu porodice, sa najdražim prijateljima. I naravno, doba kada se darivalo... Najpre se slavila dekina slava, Sv. Nikola. Posle njegove smrti, mama je prenela ikonu kod nas i preuzela porodičnu tradiciju. Nije se pridržavala božićnog posta pa ni Slavu nije pravila posnu čemu se devojčica posebno radovala jer je obožavala slavski kolač koji je njena mama mesila kao milhbrot. Poseban tanjir za kolač i žito, dedin srebrni čirak i filigrantski radjene kašičice iznosili su se jednom godišnje - na taj dan i zbog toga se ona dodatno  osećala svečano i radosno. U podne su dolazili tetka, teča i sestra na ručak, a predveče dragi prijatelji. Alisa bi nekoliko dana ranije odlazila krišom u hladnu spavaću sobu da proverava  kuglice i štanglice  koje su se sušile na velikim tacnama...


Slavsko žito naše porodice

Dva dana uoči slave, majka očisti i potopi žito u hladnu vodu. To radi uveče kako bi preko noći nabubrilo, a potom ga sutradan skuva u ekspres loncu i preruči u cediljku da se dobro ocedi. Po njenom receptu pravim ga naravno i ja, a to izgleda ovako:

Potrebno je:

- 500gr žita ( pšenice )
- 500gr šećera
- 600gr mlevenih oraha
- 100 grama blanširanih i oljuštenih mlevenih badema
- muskatno orašče

Postupak:

Kuvano i ocedjeno žito sameljite u mašini za mlevenje mesa dva puta i stavite u što veću šerpu. Mama je imala ogromnu vanglu. Potom pospite šećerom i rukama dobro mesite sve dok se šećer pod prstima ne istopi tako da ga više ne osetite. Onda dodajte po malo mlevenih oraha i muskatnog oraščeta. Od pripremljene količine mlevenih oljuštenih badema odvojiti jednu kafenu šoljicu za posipanje, a ostatak dodati masi pa mesiti još malo. Kada žito postane gusto i svi sastojci dobro sjedinjeni, odvojiti deo koji se stavlja na tacnu za posluživanje i posuti ga ostatkom mlevenih badema. Može se takođe posuti i prah šećerom. Ili mlevenim orasima, po želji. Nakon nekog vremena dobije finu koricu kao glazuru. Ostatak žita preručiti u činije sa poklopcima, najbolje staklene. Ono će ukućanima ( posebno mladjim ) biti poslastica. ;)

Slavski kolač

Baka je govorila da se slavski kolač pravi polako i s ljubavlju. Najpre je potrebno prosejati brašno i blago ga zagrejati u rerni kako bi temperatura bila izjednačena sa mlakim kvascem. Dakle 1 kockicu svežeg kvasca zamesiti u 1dl mlakog mleka, sa malčice soli i dve kocke šećera. Staviti oko pola kilograma prosejanog brašna, napraviti udubljenje pa dodati 2 žumanceta, 80gr maslaca i oko 300ml mlakog mleka. Mesiti polako rukom i dodavati još brašna ( oko 300gr ) . Ostaviti ga na toplom, prekrivenog platnenom salvetom da fino naraste. Za to vreme napraviti ukrase od 1 kafene kašičice brašna i iste takve soli, sa malo vode. Razvaljati to testo na dasce, pa najpre vaditi pečate, a potom po želji praviti figurice. Kad se testo udvostruči,  oblikovati po želji, preručiti ga u kalup ili dublju šerpu, dobro podmazati maslacem i posuti brašnom pa premazati kolač jednim razmućenim žumancetom i poredjati ukrase. Peći na 200 - 180 C. 

•  

 

  

Alisin čarobni pekmez

Alisa je imala predivne crvene cipele koje je mnogo volela. Crvene cipele, medjutim, nisu volele kišu. Nisu, istina, preterano volele ni košavu ali je devojčica to pokušavala da ignoriše što duže... no kako bi vreme odmicalo a jesen je sačekivala iza svakog ugla, mirila se sa činjenicom da će se na neko vreme rastati od svojih skitalica, penjalica, šetalica i to ju je činilo setnom jer bi tada pouzdano znala da je leto konačno prošlo. Čak i kada bi izmedju kapljica i sivih oblaka promakao kakav nasmejan, sunčan dan, Alisa je dobro znala da je to tek maleni blesak u oktobarskom dahu i da mora da se okrene stvarima koje su pred njom. A pred njom se jesen širila i šepurila i ona je polako zaboravljala na svoje crvene cipelice. Umesto želje za trčanjem i vožnjom bicikla, sve više je volela da ispija tople napitke, recituje Dobrišu Cesarića,  sluša šansone, svira i isprobava sve one slatke stvari koje joj je majka s jeseni pravila. Obožavala je kada se kućom otegne miris na pekmez, na uprženu zimnicu, na kisele krastavce i paprike. Obožavala je tu mešavinu koja joj se uvlačila kako u nozdrve, tako i u snove, jer Alisa je uvek sanjala u boji.

Uvod u pekmez

U našoj porodici pečeni pekmez od šljiva je tradicija. Baka ga je u posleratno doba pekla bez šećera kog nije bilo ni za lek. Mama i ja smo ga volele slatkog. Bio je obavezan deo jesenjeg i zimskog špajza, jeo se na sve moguće načine: na hlebu sa puterom, na palačinkama, u kolačima pa čak i u kačamaku. I to onom od belog projinog brašna, sa potočare. Kad u kući nije bilo kolača ili čokoladica, stavljala bih u šoljicu od kafe dve - tri kašičice pekmeza i nekoliko oraha ili badema, mmm... 

Moj dragi je veliki sladokusac, ali džemove i pekmeze, marmelade ne ljubi preterano. Često bih ga ujutru budila stavljajući mu u usta kašičicu slatka od jagoda ili belih trešanja, kada on ne bi ni otvarao oči i kada bi govorio kako je to skoro najlepše budjenje... A onda sam mu jednog jutra umesto očekivanog slatka tutnula pekmez od šljiva. Rekao je kako je to najljubavniji pekmez na svetu i tako je naše porodično blago dobilo novo ime... 

Nešin ljubavni pekmez

Potrebno je:

- 4 kg očišćenih šljiva ( požegače ili rane čačanske )

- 3kg šećera

- 100gr fine gorke čokolade

- 4 kašike ruma

Očišćene šljive nacepajte na polutke i stavite u duboku šerpu. Prekrijte šećerom i pecite na 170C  3-4 sata. Potom dodajte narendanu čokoladu i rum, promešajte, pa pecite dok ne počne da se zgušnjava, od prilike još sat ili dva. U vruće tegle uspite vruć pekmez i ostavite u toploj rerni da prenoći i da se uhvati korica. Potom povežite tegle celofanom.

Jesen - doba kada šušti lišće pod nogama i sve miriše na pečene paprike...

Jesen koja je za neke kraj i smiraj, za Alisu je uvek predstavljala nekakav nov početak. Rana jesen bilo je doba šarenila i lakoće, plodova i života, gužve u školskom dvorištu i svega onog što joj je bilo milo a obuhvatalo je igre i razigranost, uživanje i dinamiku. 
U jesen je volela da menja dugmeta na svojim jaknama i nosi dokolenice i onda kada njene drugarice više ne idu bosih nogu. U jesen  bi njen prkos dolazio do punog izražaja i tada bi pronalazila i onaj deo svoje ličnosti koji je zaturala tokom leta.  Sa prozora je često posmatrala jablanove i ptice i trudila se da ulovi onaj poseban trenutak kada nestaju i zatvori ga u saznanje da će se vratiti. Tada bi slikala kišu i volela akvarele,  slušala Arsena Dedića više nego ikad. U jesen je Alisa dobila jedan privezak od keramike koji je predstavljao leptira i vezala ga je na kožicu oko vrata te ga je krila ispod školske uniforme. Alisa nikad nije bila hipik u pravom smislu te reči, ali su joj se dopadali iskoraci koje je činila u tom svom oktobarskom i novembarskom prkosu.  Počela je da pušta kosu, da nosi lenonke  i da odbija da je vode u dosadne kućne posete.
To je bilo idealno doba da počne da piše svoj dnevnik i pisala ga je i cepala jer naprosto nije izgledao onako kako je tada želela. Počela je da sakuplja raznobojne koverte i prazna pisma i jedva je čekala priliku da ih nekome pošalje, a kada bi prilika izostala, lepila ih je sebi u dnevnik.Želela je da bude tužna i nesrećna u ljubavi poput njenih drugarica ali to nikada nije bila, zapravo se nije ozbiljno ni bavila mišlju o svemu tome, jednostavno je dugo živela svoj dečiji život u Zemlji čuda. Tugu je osetila prvi put tek kada se njen jedini Ludi Šeširdžija, njen lični Beli Zec i njen Stražar-Herc odselio, iako ne mnogo daleko - činilo joj se da će ga izgubiti zauvek. To zapravo nije trebalo tako da se desi. Jer ona je ta koja je predviđena da pronalazi put iz začarane zemlje -  način da odlazi i da se vraća, po želji. Umesto toga, on, njen najbolji prijatelj, otišao je toliko naglo da nije stigla ni da se seti šta je još želela da mu kaže ili da prećuti. Mnogo kasnije, više nije bila jesen, on je otišao toliko daleko da ga ni sećanja nisu mogla vratiti onako kako je ona to želela... Jeseni su se nizale jedna za drugom a on se polako vraćao. I sad je ponovo tu. Iako je tamo...

Slike iz našeg komšiluka...

Njeno veličanstvo: Paprika  

Salata od pečenih paprika meni je neprikosnovena! Pečene paprike punjene sirom pa pohovane, nenadmašne... Ali u ovom postu napisaću vam nekoliko nesvakidašnjih recepata sa paprikama, meni izuzetno milih and dragih! ;)

Dinstane paprike

- 1 kg crvene paprike - roge
- 1 kaf. kaš. soli i malo bibera u prahu
- 4-5 čenova belog luka
- oko 2dl ulja
Paprike operite, obrišite i isecite na veće komade. Poređajte u dublju šerpu, posolite i prelijte uljem. Stavite da se malo uprže, najpre na jaku vatru a potom smanjite sasvim na tihu, poklopite pa dinstajte dok paprika ne odmekne. Trebaće oko sat, sat i po vremena. Pred kraj dodajte beli luk čije ste čenove prepolovili. Prodinstajte još malo da luk postane mekši i pobiberite. Kad se prohladi, preručite u staklenu činiju sa poklopcem ili teglu. Možete čuvati u frižideru i desetak dana.
Ova zapravo salata, izuzetno se slaže uz koziji sir, kulen, kobasice, meso sa roštilja, a takođe je možete koristiti u kuvanju da "zamriše" neko jelo.

Ljong

Ljong, na albanskom znači sok. Ovaj recept prenela mi je koleginica koja je svoje detinjstvo i mladost provela u Prištini i koja ga pamti iz onih vremena kada su ljudi,  kao dobre komšije živeli složno, pomagali jedni drugima, razmenjivali recepte i osmehe...

- desetak komada mesnatih, krupnijih ljutih papričica

- 2. kašike domaćeg milerama ( u nedostatku može i kisele pavlake, masnije )

- mleko

- so

Ljute papričice operite, obrišite i ispecite na plotni, pa kad se potpare oljuštite i složite u zemljanu posudu ili ako je nemate - u staklenu. Obilato posolite ( vršna kafena kašičica ), prekrijte mileramom pa nalijte mlekom do vrha posude ( oko 0,5l ), poklopite i ostavite da prenoći u frižideru pre upotrebe. Svakog dana možete trošiti onoliko koliko vam je potrebno - uz razna mesa i topla predjela, prebranac, grilovano povrće... Primetićete da, kako dani odmiču, paprike postaju sve manje ljute a "sok" sve više. Pa, izvolite. :)

Suve paprike na moj način

- 10 komada suvih paprika

- 1 struk krupnijeg praziluka

- 100gr sitno seckanih oraha

- 2. pune kašike kuvanog pirinča okruglog zrna

- oko 100gr šampinjona

- 3 mala krompira

- 2 glavice belog luka

- 2 kašike ullja

- malo vode

- so, biber, aleva paprika

Najpre pripremite krompir: isecite ga na četvrtine i prokuvajte do pola pa potom kad se malo prohladi, iseckajte na sitne kockice. Dok se krompir hladi, skuvajte pirinač, mešajući ga da pusti skrob i postane "lepljiv" - tako će povezati sastojke a vama će ostati fina skrobna voda kojom ćete naliti paprike. Praziluk, pečurke i orahe iseckajte veoma sitno pa sve sjedinite i dodajte začine. Promešajte da se sve izjednači i postane kompaktna masa kojom ćete puniti paprike. Poređajte paprike u tepsiju, metlicom ih premažite uljem,  poprašite sa još malo soli, bibera i aleve paprike, stavite pored cele glavice belog luka, samo malo "otvorene" i prelijte vodom u kojoj se kuvao pirinač. Zapecite ih na 200 C oko 15 minuta. Uživajte u ovom posnom ali slasnom delikatesu!

Može u proleće a i ne mora - kako sa mislima, tako i sa klopom

Jeste li nekada pravili "to do" liste? Alisa je pokušavala mali milion puta. To je izgledalo ovako -  uzela bi papir i olovku i svečano napisala naslov: Alisina To-do lista!  Šta je najvažnije? Šta je najhitnije? Šta mora da se završi u ovoj sedmici, mesecu, godini? Onda bi redjala stvari onako kako su joj padale na pamet. Pa bi im posle menjala redosled, brisala, dopisivala, pa ponovo brisala, menjala, preuredjivala... Na kraju je shvatila da bi njena To- do lista zapravo mogla da izgleda ovako:


       To-do, to-do,
       to-do, to-do, to-do, to-do, to-dooooo
      to-do do do do do!

I tako je pevušeći tu pesmicu Alisa sasvim opušteno počela da pravi svoje nove liste koje nisu sadržavale moranja već želje i htenja, snove, nade, radost, tugu, šale, prijateljstva, sličice i crteže, fotografije i citate, sve ono u čemu bi tog trenutka pronašla inspiraciju. Spomenare satkane od komadića.

I recepte naravno. I to one koje oblažu ne samo želudac nego i dušu. One koje spajaju i povezuju, oko kojih se pričaju vicevi i doživljaji sa putovanja. One uz koje se piju belo vino i crno pivo, sok od zove i čajevi, slane i slatke, one iz detinjstva i kasnije...

Recepti " To love"     

Piletina na indonežanski način

Na Coolki je Pega ovaj recept stavila na svoju "to do" listu ali meni je na listi " to eat" i to često jer ga naprosto obožavamo svi u kući!  Čak i zakeralo od mog mladjanog sina koji uvek pronalazi mane svemu što nije belo meso. 

Potrebno je: 

- batak i karabatak, 4 komada

- 1 manja glavica crvenog luka

- komadić struganog korena svežeg djumbira

- 1 ravna kašika aleve paprike

- 2 kašike domaćeg chutney sosa

- strugana limunova korica

- muskatno orašče

- 1 kaf. kašičica limunovog soka

- 1 kaf. kašičica šećera

- gustin, so, biber

-3 kašike domaćeg kečapa ili pelata

- 1 kašika soja sosa

- malo ulja

Priprema:

U tepsiju stavite malo ulja, poredjajte piletinu pa svaki komad utrljajte solju, biberom, muskatnim oraščetom te prelijte chutney sosom. Stavite da se peče na 200C oko 40 - 45 minuta, najpre prekriveno alu-folijom koju pred kraj pečenja možete skloniti.

Na malo ulja propržite sitno seckan luk u plićoj široj šerpi ili tiganju. Potom dodajte limunovu koricu i sok, pelat, soja sos, pa sve suve začine. Kad provri, pažljivo žicom umutite gustin i zakuvajte mešajući da se dobije staklast sos. Pečeno meso prelijte ovim sosom i ostavite nekoliko minuta u isključenoj rerni, pa po želji isecite peršunov list i ljutu papričicu.

Servirajte uz pirinač al dente i suvo belo vino.

Šargarepa sa šampinjonima 

Jedno jelo na dva načina

Potrebno:

- 600 gr šargarepe

- 300 gr šampinjona

- 1 glavica crnog luka

- začini: so, biber, muskatno orašče, peršunov list

- kašika ulja i komadić putera

Za drugu, temeljniju varijantu još će vam trebati:

- meso po izboru ( najbolje pileći filet ), pavlaka i malo brašna te decilitar belog vina

Priprema:

Na malo ulja i putera propržite sitno seckan luk, dodajte šargarepu koju ste isekli na kolutove ili kose ploške, nalijte sasvim malo vode, poklopite, smanjite temperaturu i dinstajte desetak minuta. Potom dodajte sečene šampinjone, kratko prodinstajte pod poklopcem a potom otklopite da ispari višak tečnosti. Dodajte sve začine a sitno seckan peršunov list na kraju.

Ova verzija je lagana, dijetalna i često sasvim dovoljan ručak. Ali ako želite temeljniji recept, isecite na kocke belo meso, propržite ga sa svih strana u voku ili keramičkom tiganju, dodajte povrću i nalijte belim vinom pa prokrčkajte desetak minuta. Začinite pavlakom ili još bolje, domaćim mileramom. Ako želite gušći sos, dodajte ravnu kašiku oštrog brašna. 

Seljački tiganj - pivska zakuska

Potrebno:

- 4 komada dimljene roštiljske kobasice

- 150gr hamburške slanine

- 300gr pečuraka ( po mogućstvu mešanih )

- 2 mesnate paprike ( zelena i crvena )

- 2 male glavice crvenog luka, struk praziluka ( zeleni deo ) 2 mlada crna luka

- 2 čena belog luka

- 3 jajeta

- so, biber, aleva paprika

- malo ulja

- peršunov list 

Priprema:

 Na ulju propržite sav luk koji ste iseckali krupnije. Dodajte sečenu papriku i komadiće kobasice i slanine, malo vode i krčkajte pod poklopcem. Kad bude napola gotovo, stavite pečurke - šampinjone, lisičarke, vrganje, šta nadjete, prokrčkajte još malo pa sve nalijte u vatrostalnu posudu ili električni pekač. Dodajte so, biber i papriku, umućena jaja i zapecite. Pečeno pospite seckanim peršunom. Ukoliko ste fan ljutih papričica savršeno se slažu uz ovu klopu. Vegetarijanci mogu da doaju i jedan cukin i povećaju količinu pečuraka. Hladno crno pivo čučne ko kec na jedanaest! ;)

Proleće je konačno ušlo u Alisu - sa slatkom aromom hedonizma...

Pored svih onih znakova, mirisa i boja kojima su obilovala Alisina proleća, najprolećnije bile su njene misli: lepršave, neuobličene - misli koje nastaju i nestaju kako dune prolećni povetarac kroz granje lipe koje joj je dodirivalo balkon. Tog nekog posebnog proleća kada je odrastanje uveliko visilo u vazduhu, Alisa je konačno počela da pravi male čajanke. Najpre u tišini, samo za sebe, koliko da isproba ume li i može li, a potom je počela da poziva svoje drugarice. Tom prilikom naučila je da kada želite da se koncentrišete na nešto, da sasvim jasno usresredite svoje misli, da raščistite prostor u svom mozgu i omogućite mu samo tu jednu isključivu stvar, treba da pijete crnu kafu! Ali kada razmenjujete maglovite ideje i priče uz koje ćete se kikotati do besvesti ili ih šaputati, kada vam misli kao leptiri proleću kroz glavu i telo ( jer Alisa je često mislila i srcem ) treba da ispijate razne čajeve u kojima će se te posebne misli rastvarati kao kocke šećera. I tako je ona stvarno iskusila da mozak ima dve hemisfere - desnu i levu, racionalnu i umetničku, da su potpuno različite i da se ne upotrebljavaju ravnopravno na njenu veliku žalost, te je tada odlučila da se naizmenično bavi i jednom i drugom koliko god je to bilo moguće.
Obožavala je čaj od ljuski i semenki divljih jabuka koje su joj donosili iz svojih bašta i voćnjaka , čaj čija  ju je blaga aroma ispunjavala beskrajnom nežnošću, čaj od kojeg je postajala pitoma kao tek iznikla prolećna trava. Ili čajeve od nane a posebno kamilice koja je rasla na posebnim mestima koja su dodirivala grad, koja je osim onih znanih lekovitih svojstava imala i to da razvija zadovoljstvo i dobro raspoloženje. Doduše, to Alisi nikada nije manjkalo, ali svejedno je volela najpre da protrljava cvetove kamilice prstima tako da joj koža upije sav njihov miris, a potom da popije čaj,  posebno pred spavanje.
Kako je vreme prolazilo i menjalo devojčicu u devojku, na njenoj omiljenoj listi našli su se Earl Grey sa svojim plemenitim mirisom bergamota, kao i čajevi od jasmina i ružinih cvetova. Te intenzivne arome u njoj su budile nesvakidašnja osećanja kao i sposobnost da zamšlja ono što je drugima bilo nezamislivo. A uz to, ovi čajevi asocirali su je na pomorandže i limunove, kolačiće i torte, baršunaste kremove i sve ono što je oduvek strastveno volela. Tako je Earl Grey pila na sve moguće načine, naizmenično - sa limunom, medom, mlekom i u zavisnosti od toga kombinovala deserte. A taj običaj počela je da primenjuje i sa svim ostalim stvarima.
U jednom momentu uoči studija, kada ju je majka upitala šta bi volela da dobije na poklon za srećan početak,  Alisa je poželela komplet knjiga koji je jednog majskog dana ugledala u izlogu knjižare. To je bila edicija Vuk Karadžić "Kako prepoznati umetnost" od dvanaest tvrdo ukoričenih knjižica sa zanimljivim fotografijama uz koje je ona zamišljala kako svet treba da izgleda. I u tom maštanju, u umetnost i arhitekturu Kine, Persije, Grčke, ubacivala je nevidljive recepte, čajeve, kremove i kolače koji su isticali lepotu i snagu proleća i sveg onog nadolazećeg, a sa tim i njenu ličnost koja je postajala snažnija i slobodnija iz dana u dan.
Tako je Alisa mamine recepte orijentalnih poslastica stavila u knjigu Islamska umetnost, a presovane cvetove jasmina u Kinesku umetnost - i to su bili prvi počeci njenih tematskih sedeljki koje je kasnije razgranala, ali to je već druga priča...

Recepti iz mamine sveske - dah Orijenta

Mama je imala svoje recepte i cake za prelivene kolače, kuglice od šargarepe, dunja, jabuka, smokava, koje se suše po nekoliko dana, aromatizirane sokove, kolače sa orasima i bademima, medom i začinima koje je Alisa volela i uz koje je razvijala svoje priče o Sindbadu moreplovcu ili Aladinovoj čarobnoj lampi... Njene omiljene svakako su bile

Abisinske kuglice

Potrebno je:
- 500gr suvih smokava
- 150gr šećera
- 150gr mlevenih oraha
- 1 narandža - kora i malo soka
- 1 kašičica ruma

Mlevenje smokava ručno, na mašini za mlevenje mesa naporan je posao: one se lepe, zaglavljuju mašinu, treba vam bome i dosta snage. Zato sam odstupila od maminog originalnog recepta i ubacila 200 gr suvog groždja umesto iste količine smokava. Dakle, 300gr smokava i 200gr grožđica. E onda lepo stavim u mašinu kašiku dve grožđica, pa red dva smokava pa ponovo grožđica i tako se melje mnogo lakše, a ukus se bitnije ne menja.
U mleveno voće usuti šećer. I ovo zahteva strpljenje i kondiciju jer masu morate mesiti rukama dok se sav šećer ne otopi. Potom dodajte koru i malo soka od narandže, te rum i orahe i opet sve umesite da dobijete finu kompaktnu masu. Pravite kuglice i svaku uvaljajte u kristal šećer, pa ih raširite po velikim tacnama i ostavite u prozračnoj prostoriji da se suše polako na vazduhu dva-tri dana. Tek onda ih stavljajte u minjon-korpice za služenje, a ostatak možete čuvati u limenoj kutiji i dve do tri sedmice. Možda i duže, samo što to nikad nisam uspela da utrvrdim. ;)

... Kasnije su ove kuglice dobile još nekoliko verzija: neke su u sredini imale blanširan badem, neke kandiranu narandžinu koru i bile su prelivene čokoladom....  

Čaj od ružinih latica i pupoljaka

Ruža - persijska lepotica koju su Rimljani doneli u Evropu bila je jedna od poznatijih lekovitih biljaka a potom pala u zaborav. Zvanična medicina ni danas nema poseban stav o ovoj kraljici cveća, ali u narodu se izuzetno poštuje. "Rumen kao ruža" nije slučajan izraz. Osim što se primenjuje kod stomačnih a pre svega crevnih oboljenja, predstavlja savršen "prolećni čistač organizma". Uz to, njena raskošna, sofisticirana aroma prija čulima bez obzira da li je koristite kao čaj, med, sok...

Potrebno je:

- 1 kašika sušenih ružinih latica ili sasvim malih pupoljaka

- 1 kafena kašičica meda od ruže ili bagrema 

- nekoliko zrna kardamoma

- nekoliko kapi limunovog soka

- 2,5 - 3 dl vode

Vodu sa kardamomom stavite da zavri pa prelijte preko latica i ostavite da stoji poklopljeno desetak minuta. Potom procedite i u malo prohladjeno umešajte med i limun. 

Ovo je čajanka u kojoj apsolutno možete uživati sami uz muziku i omiljenu knjigu ili se možete družiti sa nekim ko vam je zaista blizak i neće raspršiti čaroliju koja dopire iz čajnika i vaših misli. Možete servirati rozen-tortu, minjone ili urmašice sa kokosom.

Urmašice sa kokosom

Potrebno je:

- 350gr oštrog brašna

- 100gr kokosovog brašna

- 120gr putera 

- 1 jaje

Sirup:

- 0,5l vode

- 2,5 čaša šećera

- 1 vanilin šećer

- sok 1 limuna

Zamesite sve sastojke, pa pravite kuglice veličine oraha, formirajte valjak i blago pritisnite na sitno rende. Poredjajte ih po velikom plehu obloženom peki - papirom i pecite da budu blede.

Sirup kuvajte desetak minuta pa prelijte urmašice. Možete mu dodati i nekoliko kapi ružinog meda.

( Sliku urmašica obrisala sam iz svog albuma još davno jer je bila veoma mutna, pa ću je postaviti naknadno kad ih budem opet pravila... )

Liker od ruže

- 150gr nekalemljenih majskih ruža

- 0,5l vrele vode

- 0,5l domaće rakije ( šljiva, komovica, loza ) 

- 250gr šećera

- nekoliko zrna kardamoma

- komadić kore cimeta

Oberite latice mirisnih raznobojnih ruža ( što više ružičastih i crvenih, ukus je intenzivniji ), prelijte vrelom vodom, pa ostavite u loncu da stoji dva dana. Procedite kroz gazu, dodajte rakiju i šećer, kao i začine i ostavite u velikoj tegli na sunčanom mestu 15 dana. Možete najpre blago prokuvati šećer u malo vode, a ukoliko ga sipate direktno u teglu, povremeno mešajte drvenom varjačom da se istopi. Ponovo procedite kako bi liker bio što prozirniji. Ja ne volim da ga pijem, ali je fantastičan dodatak kolačima i kremovima, posebno ga obožavam kao preliv za kore i glazure minjona, može se takodje mešati sa pekmezima kojim premazujete kolače ( od šipka, kajsije, maline )... Mašti na volju!

Ružin med 

- 100gr nekalemljenih latica crvenih ruža

- 0,5l vode

- 800gr livadskog meda

- trun kardamoma

Potopite latice u vodu i kuvajte desetak minuta. Isto toliko ostavite da stoji. Procedite, dodajte med i kardamom i uspite u teglu pa povežite. Pri izboru meda morate zaista biti sigurni da je "pravi", domaći i kvalitetan. Ovaj aromatični med posebnog ukusa možete dodavati u čaj, prirodne sokove, ali ako ste ljubitelj slatkih mirisnih stvari, uzimajte ga u hladnim zimskim jutrima po kašičicu, sećajući se proleća...

Čokoladne praline sa ružom

- 100gr fine tamne čokolade ( 70% kakaa )

- 50gr kvalitetne mlečne čokolade

- 2,5dl slatke pavlake

- 3 kašike likera od ruže

- 100gr mlevenih oljuštenih badema

- trun kardamoma

- trešnje iz slatka

Razmekšalu čokoladu dodajte slatkoj pavlaci koju ste zagrejali do ključanja. Uspite liker  pa ostavite da se prohladi.

Bele trešnje iz slatka, procedite od sirupa, potopite ih na desetak minuta u liker od ruže i ostavite da se dobro ocede.

Kada se krem ohladi, umešajte mlevene blanširane bademe, kardamom u prahu i dodajte u krem. Punite male minjon korpice do pola, u svaku redjajte po jednu trešnju iz likera, te dopunite ostatkom čokoladnog krema. Ostavite ih da se najpre stegnu na sobnoj temperaturi, posle ih možete prohladiti i u frižideru, pa ih čuvejte u limenoj kutiji. 

Alisino proleće-uskršnja priča sa receptima...

Na severnom bulevaru u Beogradu u ulici Uroša Trojanovića postojala je jedna mnogo lepa kuća. Ona je bila vlasništvo porodice Uvalić, ali kako je to već bivalo na ovim prostorima, posle rata pola kuće je konfiskovano te su vlasnici živeli na spratu a stan u prizemlju "pripao" je državi. Ne znam tačno koje godine, ali nosilac stanarskog prava u tom jednosobnom stančiću postao je moj deda po majci koji je kao sudija službovao u mnogim gradovima tadašnje Jugoslavije, a potom, završio karijeru tamo gde ju je i započeo - u Beogradu. On i baka živeli su u tom stanu do kraja svojih života. Bakin se završio prerano i Alisa ju je pamtila kao kroz maglu ne mogavši da poveže skoro ni jednu uspomenu sa njenim likom. Deku je, medjutim, poznavala i volela veoma i pored majke, on je bio njen najvažniji i najdraži član porodice. Vikendi su bili ono najlepše u Alisinom životu jer bi, uglavnom nedeljom, njih dve odlazile kod deke na ručak. Praznici su bili posebni jer se tada okupljao i ostatak familije - Alisine tetka, teča i sestra, a deka koji je bio sjajan kulinar dočekivao ih je s ljubavlju koja je uvek mirisala na neku jestivu djakoniju. Naravno, majka i tetka gotovo s vrata bi uletale u kuhinju da pomognu, ili dopune trpezu još nečim, dok su se Alisa i njena sestra razdragano igrale u malenoj bašti. Ono što je Alisa oduvek najviše volela bila su tri žbuna plavih i rozih hortenzija, jedan žbun koji u proleće radja sitne bele cvetove koncentrisane u krugove čije ime Alisa nikada nije zapamtila, koji su treperili od najmanjeg lahora i opadali. Devojčica ih je ponekad namerno otresala i skupljala malene latice u šake a potom ih prosipala sebi u kosu pretvarajući se da je vila iz dekine bašte. Dvorište je još imalo stari ringlov pokraj ograde koja je delila kuću od susedne dvospratne zgrade, bršljan koji je puzao na sve strane, gomilu puževa sa kojima bi ona ponekad razgovarala kao i nekoliko žbunova ruže koje skoro da nije ni primećivala. Oni su nekako rasli u sredini bašte a tu se nije smelo gacati pa ih nije ni smatrala svojim. Ali volela je djurdjevak koji je zapravo rastao sa komšijske strane pored zidića ograde kroz koju je lako mogla da provuče ruku i ubere stručak. Ipak, to nije činila, ali je zato često čučala i čekala da je taj primamljiv miris gotovo opije. Pored samog ulaza u kuću nalazila se malena plava klupa sa gvozdenim rukohvatima, na kojoj je ona provodila sate i sate u razmišljanjima, maštanju, crtanju ili razgovoru sa majušnim svetom iz dvorišta koji je prolazio pored nje. U Uskršnje prepodne, Alisa je zajedno sa sestrom,željno iščekivala poziv u kuću, jer su ih mamili mirisi koji su kroz otvoren prozor osvajali baštu...

Nakon dedine smrti, kuća je vraćena porodici zakonom o restituciji, onako kako i dolikuje. Devojčica ju je posetila uz dopuštenje ljubaznih vlasnika još nekoliko puta a potom je ostavila zauvek. Kuća je uspomena koju je Alisa sačuvala na starim fotografijama i u svom srcu...

                                                                                 *

Nekada smo kod dede a potom kod nas priredjivali divne uskršnje ručkove. Ali ja sam od uvek najviše volela uskršnji doručak i trenutak kada mama konačno iznese na sto korpu sa jajima, sir, kajmak, mladi luk i rotkvice a pre svega, prelepu pogaču, meku i mirisnu koju smo jeli tokom čitavog uskršnjeg dana. Naša porodica običaje je proslavljala po tradiciji i kulturnom nasledju ali bez većih verskih obeležja. Nismo odlazili u crkvu niti dovodili sveštenika u kuću, ali smo ih poštovali onoliko koliko su se uklapali u profil jedne gradjanske porodice umerene orjentacije... 

Uskršnja jaja

Uskršnja jaja su posebna jer se kuvaju dugo, s ljubavlju pomešanom sa odredjenim začinima i mogu se jesti uz svaki obrok što sam obožavala!  Kuvamo ih ovako:
Domaća jaja operu se ili prebrišu mokrom pa suvom krpom da se skinu nečistoće iz kokošinjca, komadići slame pa i blata ponekad. U veliku šerpu poredjati jaja, naliti vodom da ogrezne, dodati lovorov list, nekoliko zrna bibera, list žalfije i kašiku vinskog sirćeta pa kad provri, smanjiti na pola i kuvati dugo. Povremeno doliti vrelu vodu jer će isparavati. Posle sat vremena u vodu se mogu dodati listovi ljubičastog kupusa, komadići cvekle, lukovina - po želji.
Prvo jaje - čuvarkuća - uvek je crveno pa za to koristimo industrijsku boju iz kesice. Sva ostala bojimo u čajevima, soku od zelja, koprive,povrću, kurkumi i začinima i biljkama iz prirode. Nikad apsolutno nikad na jaja ne stavljam gelove, glitere i slične domaće ili ne daj bože kineske drangulije. Jaja imaju divan ukus i miris i svake godine zaključimo kako su najlepša!

Uskršnja pogača

Potrebno je:
- 125ml mleka
- 125ml mineralne gazirane vode
- 2 jaja
- 20gr kvasca, 1 kaf. kaš. šećera, so
- 450gr brašna
- 125gr putera ( margarina )
- susam za posipanje

Zamesite kvasac u malo mleka, sa šećerom i solju, pa dodajte ostatak mlakog mleka i mineralne vode sa sobne temperature. Potom umešajte jedno celo jaje i jedno žumance, razmekšali puter i brašno. Možete kombinovati više vrsta brašna: heljdino, ražano, kukuruzno, po volji. Ostavite prekriveno čistom krpom da odstoji i naraste pa stavite u tepsiju na peki papir. Možete odvojiti manji komad testai praviti ukrase. Premažite malo umućenim belancetom i pospite susamom, lanenim semenom, kimom, po želji.

SREĆAN USKRS! 

Христос Воскресе!

Nevenini djevreci od speltinog brašna - fenomenalni! 

http://www.hlebilale.com/