недеља, 08. март 2020.

Muke po dijeti


U nastojanju da pronađem onaj "pravi" režim ishrane koji će mi pomoći da se rešim kilograma koje sam nakupljala posle četrdesete a posebno posle četrdeset i pete, počinjala sam i odustajala više puta.
Nekome ko prema sladoledu ima odnos kao prema vlastitoj imenici zaista nije lako da se ovakve odluke pridržava na neodređeno vreme.
Stoga vam neću pričati kako sam konačno pronašla čarobnu formulu i kako sam ovo sada druga ja, jer do krajnjeg ishoda još uvek nisam stigla.

Ono što mogu da kažem, je da sam počela malo više i malo ozbiljnije da se na ovaj način bavim sobom, te postoji nada da će se avantura zvana dijeta odvijati u željenom pravcu.

Čitala sam razne studije o pravilnoj ishrani, ali u poslednje vreme najveću pažnju okupirala mi je ona o autofagiji. Ja vam, naravno, ovde neću prepričavati sve od A do Š, koga zanima, lako će pronaći tekstove o tome, ali ću vam izložiti nekoliko glavnih principa: morate provesti 16 sati bez jela, a najkasniji obrok koji stavite u usta u toku dana je onaj između 18 i 19 časova. Dakle, sledećeg dana možete jesti tek oko 11. Budući da nisam tip koji voli da doručkuje, ovaj ritam učinio mi se sasvim odgovarajućim.
Priznajem da je nekoliko dana u početku bilo povuci - potegni, ali smisao autofagije je post iliti gladovanje, te sam se "zabavljala" gutajući litre vode i čajeva.
Osnovni principi sastoje se u apsolutnom izbegavanju šećera, pića ( od sokova do alkoholnih ), testenina, kao i preteranih masnoća, te mleka. I naravno, ishrana se odvija u okviru 8 sati. A ako znamo da je potrebno 3 - 4 sata pauze između obroka, logično zaključujemo da ih nema više od dva.

Da spadam u one koji uveče ranije odlaze na počinak, to bi bilo sasvim lako. Ali ja prečesto vilenim do nekog doba, te shvatih da mi ovaj poduhvat neće baš biti tako ugodan.

Dobro, tako je kako je, rekoh sebi i počeh da razmišljam o kombinovanju namirnica.

Razne paste, bele i integralne, njoke, lazanje, knedle, rezanci za supu, noklice u paprikašu, kalorični sosovi u kojima se utapa sir, pice, mekike, sva fina peciva, pavlake, razni kolači i torte, čokolada, belo vino i crno pivo, žestoka pića, sok od zove ili nane,  espreso ili nes kafa sa mlekom, kremovi u čaši i sladoled - sve to, sva ta omiljena mi hrana, moraće da se arhivira, te da se na nju zaboravi.

Treba li da kažem da sam se istog trenutka oneraspoložila?

Predamnom je, dakle, veliki izazov. Moram pod hitno pronaći hranu koja će mi se dopasti, koja će zadovoljiti moja čula, jer ja funkcionišem tako, i koja će uspešno zameniti sve ove nabrojane, obožavane divote. Prva pomisao bila je: batali. Nije ovo za mene. Druga je, na sreću bila, misli na svoje zdravlje. Ponestaje ti ovih dana...

Organizovati se, napraviti dobru kombinaciju, ne zaboraviti da se obrok pripremi ranije da bi ga ponela na posao.

I tako je počelo. Korak po korak. Dan po dan. Kilogram po kilogram. Čekam da postane vidljivo. Ali već mi  je postalo lakše, pa se i raspoloženje popravlja.

U sledećem tekstu, ispričaću vam nešto o svojoj kombinaciji namirnica - uz recepte, naravno.

A danas, drage moje, dodajem samo još jednu osmomartovsku čestitku, uz želju da istrajavate u svojim odlukama.


Image result for yellow tulips

Нема коментара:

Постави коментар

Muke po dijeti U nastojanju da pronađem onaj "pravi" režim ishrane koji će mi pomoći da se rešim kilograma koje sam nakupljala...