понедељак, 10. октобар 2016.

Alisin čarobni pekmez

Alisa je imala predivne crvene cipele koje je mnogo volela. Crvene cipele, medjutim, nisu volele kišu. Nisu, istina, preterano volele ni košavu ali je devojčica to pokušavala da ignoriše što duže... no kako bi vreme odmicalo a jesen je sačekivala iza svakog ugla, mirila se sa činjenicom da će se na neko vreme rastati od svojih skitalica, penjalica, šetalica i to ju je činilo setnom jer bi tada pouzdano znala da je leto konačno prošlo. Čak i kada bi izmedju kapljica i sivih oblaka promakao kakav nasmejan, sunčan dan, Alisa je dobro znala da je to tek maleni blesak u oktobarskom dahu i da mora da se okrene stvarima koje su pred njom. A pred njom se jesen širila i šepurila i ona je polako zaboravljala na svoje crvene cipelice. Umesto želje za trčanjem i vožnjom bicikla, sve više je volela da ispija tople napitke, recituje Dobrišu Cesarića,  sluša šansone, svira i isprobava sve one slatke stvari koje joj je majka s jeseni pravila. Obožavala je kada se kućom otegne miris na pekmez, na uprženu zimnicu, na kisele krastavce i paprike. Obožavala je tu mešavinu koja joj se uvlačila kako u nozdrve, tako i u snove, jer Alisa je uvek sanjala u boji.

Uvod u pekmez

U našoj porodici pečeni pekmez od šljiva je tradicija. Baka ga je u posleratno doba pekla bez šećera kog nije bilo ni za lek. Mama i ja smo ga volele slatkog. Bio je obavezan deo jesenjeg i zimskog špajza, jeo se na sve moguće načine: na hlebu sa puterom, na palačinkama, u kolačima pa čak i u kačamaku. I to onom od belog projinog brašna, sa potočare. Kad u kući nije bilo kolača ili čokoladica, stavljala bih u šoljicu od kafe dve - tri kašičice pekmeza i nekoliko oraha ili badema, mmm... 
Moj dragi je veliki sladokusac, ali džemove i pekmeze, marmelade ne ljubi preterano. Često bih ga ujutru budila stavljajući mu u usta kašičicu slatka od jagoda ili belih trešanja, kada on ne bi ni otvarao oči i kada bi govorio kako je to skoro najlepše budjenje... A onda sam mu jednog jutra umesto očekivanog slatka tutnula pekmez od šljiva. Rekao je kako je to najljubavniji pekmez na svetu i tako je naše porodično blago dobilo novo ime... 

Nešin ljubavni pekmez

Potrebno je:

- 4 kg očišćenih šljiva ( požegače ili rane čačanske )
- 3kg šećera
- 100gr fine gorke čokolade
- 4 kašike ruma

Očišćene šljive nacepajte na polutke i stavite u duboku šerpu. Prekrijte šećerom i pecite na 170C  3-4 sata. Potom dodajte narendanu čokoladu i rum, promešajte, pa pecite dok ne počne da se zgušnjava, od prilike još sat ili dva. U vruće tegle uspite vruć pekmez i ostavite u toploj rerni da prenoći i da se uhvati korica. Potom povežite tegle celofanom.














Нема коментара:

Постави коментар