субота, 21. мај 2016.

Proleće sa mirisom nostalgije - Alisin kolaž osamdesetih

Kao i mnoge druge stvari i proleće je Alisi moralo da bude po meri.  Već se uveliko zadevojčila a još je često nosila dokolenice i škotske suknje i nikako joj nije polazilo za rukom da bude sasvim u trendu osamdesetih, nije volela ultra-mini suknje sa štucnama a la Flashdance niti natapirane kovrdže, pocepane farmerice i majice u neonskim bojama.  Nije obožavala Madonu, nije se identifikovala sa princezom Di, nije volela garderobu a la Dinastija. Jednostavno je puštala svoju gustu kosu koju su joj kao malenoj devojčici uvek šišali kratko uz donekle opravdan izgovor da je ionako bilo teško posle svake igre u dvorištu povaditi čičkove, popine prasiće i grumene okorelog blata.


Tako su tih ludih osamdesetih godina prošlog veka Alisa i kosa rasle zajedno, pa je kosa postala skoro iste dužine kao i suknja a Alisa je prvi put stala na štikle, uvukla košuljicu u suknju i opasala se širokim kožnim kaišem sa velikom šnalom. Na čuvenom Korzou njeno društvo imalo je svoje mesto, svoju "kapiju" pored koje su se okupljali pre nego što se dogovore kuda će pošto su dobro pregledali one koji šetaju sredinom šetališta. Volela je njihova druženja u restoranu "Park" u centru grada u kome je luckasti konobar Djura platnenom salvetom povremeno pikao odredjene goste po glavama! To je počelo tako što ga je Joca-Kubanac jednom prilikom dok je nosio tacnu prepunu čaša i flaša upitao: "Djuro, koliko je sati?" Djura je mahinalno okrenuo ruku sa satom ( ali avaj, i tacnom ) i ne zna se potom, da li je glasnije odzvanjalo slomljeno staklo koje je prštalo po podu, naš smeh ili njegove psovke. Od tada je, svaki put kada bi ga ko od lokalnih "mangupa" zadirkivao, grabio svoju salvetu koju je kao svaki staromodan konobar nosio preko ruke i nemilice mlatio izazivača! :D Po fajrontu, a on je bio u 22h !! družina bi sedela još malo. Djura je gasio svetla i vikao, "ajmo kući, bando!" ali na poziv da sedne i popije flašu piva, "dopuštao" nam je još koji trenutak. Za razliku od njega, njegova koleginica Duša bila je slika i prilika svog imena - na ranu da je staviš! Tu krupnu ženu robusne spoljašnjosti, milog osmeha i živih očiju voleli smo kao nekog rodjenog, najrodjenijeg. Ona nam se uvek majčinski obraćala sa "deco moja", a kada bi smo je nakon fajronta pitali "Dušo, možemo li još malo?", tobože bi odmahivala glavom i govorila: "Ajd' još malo" i smeškala se srdačno. Onda bi se vodili razgovori o knjigama, o filmovima, pomalo o politici, o motorima i letovanju. Najlepši momenti u kojima je Alisa uživala dogovarajući se sa društvom o pozorišnim predstavama koje će gledati, o filmovima sa FEST-a o odlasku u Trst i mnogim drugim za nju u tom trenutku, najvažnijim stvarima.
Tih godina, volela je diskoteke -  Cyndi Lauper, Tinu Turner , Bon Jovie, Duran Duran, U2, a potom se zaljubila u Queen i Eurythmics!!  Naravno, Bijelo Dugme, Azru i  Prljavo kazalište slušali su do besvesti! Ali Fredie, Bebek i Annie zaslužuju poseban prostor da bi mere o kojima je Alisa oduvek  vodila  računa bile potaman. Prosto radi ravnoteže medju zvezdama. ;) :))



Osamdesetih  smo čitali mnogo, čitali smo sve što bi nam došlo u vidokrug bez obzira na žanr, gutali smo Hesea, Kafku, Bodlera, Remboa ali i Kastanedu, Markesa... Visili smo u Antikvarnici u Knez-Mihajlovoj i retko kad iz nje izlazili praznih ruku. Alisa je volela i Remarka i svaku od knjiga pročitala po nekoliko puta, smejala se i plakala istovremeno i već tada se zaljubila u Pariz. Posle će se ispostaviti da joj je to bilo sudjeno...
Bioskopi su još uvek bili obavezna mesta, FEST se nije propuštao a Alisini tada omiljeni  filmovi bili su Kagemusha, Striženo-skraćeno,  Galipolje, Godina opasnog življenja ( Piter Vir je postao jedan od njenih omiljenih režisera ),



Letnjikovac ( Na zlatnom jezeru ), Vatrene kočije, Poštar uvek zvoni dvaput, Žena francuskog poručnika, Ratovi Zvezda ( but of course!!! ),  Bilo jednom u Americi, Paris Texas, Purpurna ruža Kaira, Svedok, Moja Afrika, Ime ruže, Hana i njene sestre, Plavi somot, Žrtva, Nostalgija, Tri brata, Poslednji metro, Čovek od Gvoždja, Fani i Aleksandar, Selo moje malo - i,  sasvim sigurno sam neki propustila...

I jedan poseban "hit" u proleću osamdesetih Alisi je bio svakako Diorov Poison koji je najpre odbila ali koji joj se tako vešto zakačio za manžetnu i mirisao danima i onda kada su se svi drugi mirisi sprali i nestali, ostao na njenom dlanu kao da šapuće: za tebe. I još uvek je tu...




Recepti? I oni će u ovom postu biti mali kolaž. Ne obavezno iz osamdesetih. Biće vanvremenski, za sve prilike, za sećanja i za buduće retro-party zabave koje zajedno sa Alisom ili sasvim nezavisno, sami ili u svom društvu možete praviti do besvesti i u njima uživati.
Za početak, jedna lagana prolećna salata koja se sprema brzo, lako i sa uživanjem, a isto tako se i jede!

Salata od spanaća

Potrebno je:

- 400gr svežeg spanaća
- 150gr feta sira
- 1 limunov sok
- 30 gr pečenog susama
- 2 do 3 kašike maslinovog ulja
- 2 čena belog luka
- so, biber

Priprema:

Spanać očistite, dobro operite i ostavite desetak minuta u činiji sa vodom. Propecite susam u teflonskom tiganju a zatim operite spanać još iz nekoliko voda. Ovo je važan korak jer se konzumira svež.
Sitno ga iseckajte, nastružite fetu, dodajte susam, so, biber, beli luk i ulje i sve  promešajte. Do služenja, ostavite u frižideru prekriveno najlon-folijom.



Pasta sa kozijim sirom i semenkama 

Potrebno je:

- pakovanje integralnih špageta ( ili neke druge paste, po želji )
- dva struka mladog crnog luka
- komad kozijeg sira
- maslinovo ulje
- kašika tečne pavlake ( nije obavezna )
- začini: so, biber, laneno seme, susam, bosiljak, pečen orah;

Priprema:

Pripremite pastu al dente, procedite, zagrejte maslinovo ulje i prelijte preko, te je malo protresite. Prepečen orah iseckajte sitno a semenke lana i susama zajedno sa solju i biberom usitnite u mlinu za kafu, te dodajte sitno seckan bosiljak i tečnu pavlaku ili još bolje domaći mileram. Preliv umešajte u pastu pa dodajte narendani sir. Kozji sir je jak pa količinu procenite sami po svom ukusu. Potom dodajte još jednu kašiku tostiranog nemlevenog susama koji će pasti dati divan miris i finu strukturu.




Vojvodjanski pileći kroketi u sosu od belog luka

Jednostavan recept, posebno za one ( čitaj: decu! ) koji imaju običaj da pronalaze razne ne-jestive stvari u mlevenom mesu...

Potrebno:

- 2 batka sa karabatkom
- 1 veća glavica crnog luka kuvanog u supi ( u ljusci )
- 2 šargarepe iz supe
- 2 manja krompira i komad celera, takodje iz supe
- so, biber
- 2 jajeta
- malo brašna i mleka, te kašika gazirane vode
- ulje za prženje

Postupak:

U stvari, skoro da sam vam napisala jedan recept za supu. ;) :lol:
Dakle, sve sastojke skuvajte najbolje u pretis loncu da se meso odvoji od kosti. Procedite supu koju ćete potom zakuvati knedlicama ili rezancima, taranom ili zapržiti čorbicu, šta god volite... Kad se meso i povrće prohlade taman toliko da ne opečete prste, očistite kožicu i odvojte meso od kostiju, pa meso sitno iskidajte rukama, a povrće propasirajte pa dodajte so i biber i sve pomešajte.
Umutite tečne sastojke da masa bude malo gušća nego za palačinke. Pržite u vrelom ulju i rešetkastom kašikom vadite u činiju sa papirnim ubrusima da se višak masnoće ocedi.

Sos od belog luka:

U dve kašike ulja propržite dve pune kašike brašna i dodajte tri čena protisnutog belog luka. Potom odmah umešajte 2dl mleka muteći žicom da se ne naprave grudvice. Sklonite sa ringle te dodajte jednu kašiku vinskog sirćeta, malo soli i bibera, a potom vratite na ringlu da baci još jedan ključ. Po potrebi dodajte još malo mleka da sos bude glatke strukture, te na kraju kocku putera ( oko 30gr) i promešajte. Prelijte preko kroketa i poslužite uz spanać, brokoli, blitvu ili neko drugo povrće.




Lenja pita

Verujem da svako ima recept za lenju pitu, ali razlog zbog kojeg vam nudim svoj, osim što je moja miljenica, je taj što je ovo jedan veoma veoma jednostavan i brz recept, stvoren za one dane kada nemate previše vremena koje biste odvojili u kuhinji koliko god to želeli.

Testo:
- 200gr putera
- 1 celo jaje i 2 žumanceta
- 1 rendana korica limuna
- 1/2 kesice praška za pecivo
- oko 450gr mekog brašna

Fil:
- 1kg nakiselih mirišljavih jabuka ( kožare su idealne!)
- 2 kašike šećera
- 1 kaf. kašičica cimeta
- sneg od 2 belanceta

Mikserom umutite puter i jaja pa dodajte limunovu koricu, a potom uspite prašak i malo po malo brašna koje ćete fino zamesiti rukom. Nikako nemojte sunuti svo brašno jer vam možda i neće sve trebati, testo mora da ostane meko ali da se fino mesi i odvaja od ruke. Pokvasite dlanove dok mesite. Podelite ga u dve lopte i ostavite da se odmori dok se rerna greje.
Ugrejte rernu na 220 C a potom smanjite temperaturu na 200C. Na peki papiru razvaljajte svaku loptu, jednu koru pažljivo zajedno sa papirom prenesite u modlu ( meni je idealna djuveč-tepsija kojoj nikad ne znam broj, srednje veličine ), podižući ivice.
Jabuke narendajte, pospite šećerom i cimetom pa pažljivo umešajte šne. Rasporedite fil po kori a onda prenesite na papiru i drugu razvijenu koru i prevrnite je preko fila. Rukama razvucite pažljivo ivice i malo ih slepite. Pecite oko 15 minuta. Pečenu pitu popite šećerom u prahu i ostavite da se ohladi pre nego što je isečete kako se ne bi raspadala.


I za kraj današnjeg kolaža, nešto verujem, neočekivano: jedan prirodni "lek", recept kome je upravo u proleće pravi trenutak a koji će vam poslužiti posebno u dugim, hladnim zimskim danima...

Sušenje trešnjinih peteljki

Potrebno vam je - koliko god trešnjinih peteljki. Raširite papirni ubrus preko velike tacne i rasporedite peteljke pa ih prosušite tri - četiri dana. Konzumira se naravno kao čaj. Odličan je diuretik, idealan kod upala mokraćnih puteva. No ono što je mene prvobitno nateralo da odvojim teglu ovih peteljčica je dragocena informacija koju mi je dao veterinar našeg Čupice koji se, za razliku od nas, obavezno prehladi upravo leti, kada po vrućini legne na hladne pločice. Čaj se pravi tako što se prstohvat peteljki prelije prokuvanom ali hladnom vodom i ostavi par sati a najbolje preko noći. Kuce i mace naravno, neće ga dragovoljno piti pa je potrebno da čaj stavite u špric i bukvalno ubrizgate svom ljubimčetu u usta uz držanje njuškice kako biste bili sigurni da je progutao. ;)
Nisam probala ali kažu da višnjine peteljke imaju istu funkciju. I dodaću da je kučence nekoliko puta na ovaj način izbeglo upotrebu antibiotika iako je mokrilo sukrvicu i povremeno vrištalo od bolova usled jake upale...







Nije ga bilo moguće uslikati kako pije gorak čaj od trešnjinih peteljki, jer za taj čin potrebne su vam tri ruke,  ali je zato  vrlo rado pozirao pored kolača! ;) :)))

6 коментара:

  1. Divna priča, divni recepti, a čaj (recept je baš u pravo vreme!) i Čupica na kraju su mi tačka na i.
    Zadevojčila sam se u sedamdesetim, koje su obeležile druge muzičke grupe i druga moda (volela sam najviše Deep Purple i nosila haljinice dužine majice), ali sam i osamdesete dobro utvrdila..
    Pozdrav! ♥

    ОдговориИзбриши
  2. O da, Deep Purple je još uvek jedan od mojih the-grupa! A tu i tamo, provukao se i koji upadljivo dizajnirani žersej, ogrlice od "kožica", marame za kosu... ;) E da, kad si pomenula majice, farbali smo ih ono u više bojea izvezuješ čvorove i gumice pa se prave koncentrični krugovi raznih boja... suknje od gaze takodje. LOL U stvari, to su mi bila najlepša vremena! :)

    ОдговориИзбриши
  3. Kao junakinja Balaševićevih pesama... Alisa.. <3

    ОдговориИзбриши
  4. Divno je da si svoje uspomene sačuvala u toliko boja

    ОдговориИзбриши
  5. Ah, pa da, moj spomenar je vazda šarenilo! ;) Pozdrav, Dubravka! :)

    ОдговориИзбриши